У скупштинској сали зграде Жупаније у Сомбору, у уторак 30. јуна, одржан је састанак представника града Сомбора и околних месних заједница са представницима пограничних места у Мађарској о наставку заједничке сарадње приликом упознавања и искоришћења културно-туристичких потенцијала Телечке лесне висоравни. Скуп је организован као својеврсни узвратни сусрет са основном темом утврђивања јасних смерница даље сарадње, како би се на јасан и недвосмилен начин приступило писању пројеката са којима би представници локалних самоуправа из Србије и Мађарске конкурисали код прекограничних ИПА фондова.

     Отварајући скуп, Саша Тодоровић, градоначелник града Сомбора је свим присутнима пожелео добродошлицу и исказао наду да ће гости наићи на већ традиционалну добродошлицу Сомбораца. - Драго ми је када видим да постоји велико интересовање за ствари које нису толико познате широј јавности, а свакако имају велику значај за наш град. Лично сам двоструко заинтересован за ову тему, прво као градоначелник Сомбора, где верујем да је потребно препознати и у потпуности искористити потенцијале града и насељених места, а затим и као историчар, будући да, ипак, говоримо о неким стварима које су овде присутне хиљадама година. Ово је прича, која може показати како Сомбор има капацитет да успе захваљујући сопственим природним ресурсима. – казао је Тодоровић и нагласио како је „на претходном састанку изнета оцена са којом се у потпуности слаже, а то је да Мађарска као чланица Европске Уније и Србија као кандидат за чланство, могу остварити обострану корист кроз сарадњу по многим питањима“. - Верујемо да можете подржати наш пут ка чланству у Европској Унији и да ће насељена места из Мађарске, али и из Хрватске, будући да се налазимо на таквом географском и геополитичком положају, поделити своја искуства и пружити подршку приликом конкурисања код ИПА фондова. – закључио је градоначелник Тодоровић и присутнима пожелео успешан рад.

     Испред Жупаније Бач-Кишкун, присутнима се обратио Шандор Рауш (Rausch Sandor), потпредседник Жупаније Бач-Кишкун. - Знамо да живот поред границе некада значи лакше, некада теже остваривање контакта, али управо та пограничност нас у матичним државама ставља у подређен положај. Ако будемо спретни, од подређености можемо да направимо предност. Покретање привреде заједнички је циљ са обе стране границе, покушавамо да унапредимо туризам. Лесна зараван која нас повезује је јединствена у свету и ако успемо да је начинимо светском баштином под окриљем УНЕСКО-а имаћемо снажан туристички потенцијал. Истина је да имамо јединствену ствар, али то је неће учинити атрактивном за туристе. Мислим да је важно да се формира партнерство између пограничних насеља, како би у будућности имали и заједнички туристички програм – казао је Рауш.

     Након уводних обраћања домаћина и гостију, кратко предавање о специфичностима лесног земљишта и Телечке висоравни одржао је Слободан Марковић, редовни професор катедре за физичку географију на Природно-математичком факултету у Новом Саду. - Скоро цео живот сам прашњав, јер се бавим истраживањем лесно-палеоземљишних секвенци. То звучи сложено, али је то све као добош торта. Дакле, то је ред леса, па ред палеоземљишта, које је у ствари некада било земљиште, али га је прекрио лес. У тим смењивањима леса и палеоземљишта су очуване палеоклиматске и палеоеколошке промене, које су се догађале током леденог доба. Наше лесно-палеоземљишне секвенце представљају најкомплетнији запис климе у Европи током последњих милион година, а Телечка висораван представља један од најпрецизнијих и најкомплетнијих извора информација за реконструкцију догађаја током задњих 130 хиљада година. Такво једно научно богатство ми нажалост не користимо. Постоји нешто што се последњих година развија у великој мери у свету, а то је геотуризам, који је један од најпросперитетнијих видова туризма, јер не захтева велика улагања, а уклапа се у већ постојећу туристичку понуду. Верујем у то да овај простор може да буде познат по томе, јер се код нас родио Милутин Миланковић, човек који је открио тајну леденог доба и та лесна прашина не треба да нас раздваја, него треба да нас повезује са суседима. Сигуран сам да је ово почетак једне велике авантуре, која ће довести велики број људи на ово подручје и нашој посрнулој економији помоћи да људи на овом простору живе боље. То не може да се догоди без сталне едукације, јер људи морају да разумеју вредности које их окружују и којима располажу - објаснио је Слободан Марковић, редовни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

     Састанку у Сомбору су присуствовали и представници Каћмара и Мадараша, као и музеја из Кечкемета, те Градског музеја Сомбор и месних заједница Риђица и Чонопља. Након саветовања у Жупанији, учесници састанка посетили су лесни зид у Светозару Милетићу као и каштел у Риђици.